Branislav Mihajlovic's video: FANTASTI NE BILJKE JA AJU SRCE KRV I T ELIJE - UBICE RAKA Dr Mihajlovi

VITA ELIKSIR, IMUNOPLEX - više o proizvodima na linku: http://zdravljeisreca.com/category/proizvodi/ Viber/WhatsApp za ljekarske savjete i narudžbe: +387 65 681 366. Mnogi smatraju karfiol jednom od najzdravijih namirnica i to sa dobrim razlogom. Bogat je fitonutrijentima, antiinflamatornim jedinjenjima i može pomoći u sprečavanju ili usporavanju bolesti srca, nervnog sistema, nekih oblika kancera, gojaznosti. Opsežne studije sugerišu da je karfiol odličan izvor prirodnih antioksidansa, vitamina, karotenoida, vlakana, rastvorljivih šećera, minerala i fenolnih jedinjenja. Veruje se da je toliko koristan za zdravlje prvenstveno zbog posebne kombinacije fitohemikalija zvanih karotenoidi, tokoferoli i askorbinska kiselina. „Dokazano je da je karfiol, zahvaljujući rezultatima brojnih studija, u visokoj korelaciji sa sprečavanjem hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neurodegenerativne poremećaje i razne oblike karcinoma". Jedna porcija karfiola (približno 100 grama) sadrži oko: 25 kalorija, 5,3 grama ugljenih hidrata, dva grama proteina, 0,1 gram masti, 2,5 grama vlakana, 46,4 miligrama vitamina C, 16 mikrograma vitamina K, 57 mikrograma folata, 0,2 miligrama vitamina B6, 303 miligrama kalijuma, 0,2 miligrama mangana, 0,7 miligrama pantotenske kiseline, 0,1 miligrama tiamina, 0,1 miligram riboflavina, 15 miligrama magnezijuma, i 44 miligrama fosfora. Studije pokazuju da je povrće poput karfiola posebno korisno za prevenciju raka dojke, pored raka debelog creva, jetre, pluća i želuca. Visok sadržaj C-vitamina Istraživanja su pokazala da može efikasno usporiti razvoj hemijski izazvane karcinogeneze, delujući tako što zaustavlja dalju reprodukciju tumorskih ćelija. Karfiol je bogat antioksidansima i antiinflamatornim jedinjenjima, koja smanjuju oksidativni stres i prisustvo slobodnih radikala u našem telu. „Samo jedna porcija karfiola sadrži oko 77 procenata preporučene dnevne vrednosti Ce-vitamina, pomažući u smanjenju upale, jačanju imuniteta i zaštiti od bakterija, infekcija i običnih prehlada" U mastima pistacije preovladavaju nezasićene masne kiseline, dok zasićenih ima veoma malo. Odličan je izvor kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i fosfora. U manjim količinama sadrži gvožđe, cink, bakar, selen i mangan. Sadrži vitamin B6, kao i vitamin B1, vitamin A i vitamin E. Sadrži enzime i druga jedinjenja. Pistacija nam je tek od skoro postala dostupna tako da se o njenim lekovitim svojstvima malo zna. Kao i ostalo jezgrasto voće, brzo stvara osećaj zadovoljstva pomažući depresivnim, nervoznim i napetim osobama, kao i svima koji se nalaze pod psihološkim pritiskom. Ovo svojstvo učinilo je da bude omiljena grickalice među pristalicama zdrave, a i nezdrave hrane. Blagotvorno deluje na organe za varenje poboljšavajući njihov rad, ubrzavajući peristaltiku i otklanjajući opstipaciju. Osobe s prekomernom težinom ne treba da se boje da grickaju pistaciju, u umerenim količinama, jer ne goji, već naprotiv ubrzava metebolizam i pospješuje sagorevanje masnih naslaga. Izbacujući iz digestivnog trakta otrovne materije, sprečava nastanak bolesti, a posebno raka debelog creva. Belančevine pistacije su veoma vredne i doprinose formiranju zdravog organizma. Naročito su delotvorne pri stvaranju kompaktne koštane mase, zato se pistacija, pre svega, preporučuje deci i mladima. I starije osobe, čije kosti nisu u tako dobrom stanju, treba da uživaju u ovoj blagodati. Od velike je koristi osobama s osteoporozom i osteomalacijom, kao i osobama oboljelim od drugih bolesti kostiju. U svoj jelovnik treba da je uvrste sportisti, kao i osobe čiji angažman zahteva mišićnu i umnu snagu i izdržljivost. Osobama s anemijom pistacija će doneti još jednu korist - količina gvožđa koju sadrži pomaže da se poremećaj brzo savlada. Pistacija podiže imunitet, pospešuje zarastanje rana i ubrzava oporavak, pa se zato preporučuje osobama u postoperativnom periodu, kao i osobama koje su preležale neke teške zarazne ili nezarazne bolesti. Najnovije epidemiološke i kliničke studije govore o korisnom uticaju pistacije na sastav masti u krvi. Naime, neke supstance iz pistacije razređuju krv i sprečavaju stvaranje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova; zatim snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi, a kao posledica dolazi sniženje povišenog krvnog pritiska. Na ovaj način se smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Pistacija vraća elastičnost i sjaj koži i kosi. Stimuliše produkciju polnih hormona povećvajući plodnost. Dobre rezultate daje kod ekcema. Uglavnom se koristi kao grickalica, mada može da se usitni i da se dodaje slatkim ili slanim jelima. Materije koje se nalaze u pistaciji smanjuju rizik od obolevanja od hipotireoze, gihta, reumatoidnog artritisa, psorijaze, ulceroznog kolitisa, čira na želucu i drugih bolesti.