Branislav Mihajlovic's video: TRI KORAKA ZA VRHUNSKU INTELIGENCIJU I DUHOVNO ZDRAVLJE Prof dr Mihajlovi

Postoji jedan porok kojeg se niko ne može osloboditi, porok kojeg svi mrzimo kod drugih, ali kojeg jedva ko, uočava kod sebe. Možemo čuti ljude kako priznaju da su zlovoljni, da izgube glavu kad vide lijepu devojku ili čašu vina, čak za sebe tvrde da su kukavice. Međutim, nikada nismo čuli nekog nereligoznog čoveka da se osuđuje zbog ovog poroka. Takođe retko ćemo naići na nereligiozne ljude koji bi pokazivali i najmanju dozu razumevanja prema ovom poroku kod drugih. Nema tog poroka koji bi nas mogao više omrznuti u očima drugih, a čijeg smo postojanja kod nas samih manje svesni. Što smo više tim porokom zaraženi, to nam se on manje sviđa kod drugih. Porok o kome je ovde reč zove se oholost ili taština. Najlakši način da ustanovite stepen sopstvene oholosti jeste u tome da se upitate: “Koliko mi smeta što me drugi preziru, što me ne primećuju, prema meni se odnose nadmoćno ili što se preda mnom prave važni?” Stvar je u tome, da se naša oholost takmiči s ohološću drugih. Zato što sam se na kućnom druženju baš ja hteo istaknuti, smeta mi što je glavni bio neko drugi. Poznato je da se dva trgovca nikad ne slažu. Oholost je u suštini takmičarske prirode, dok drugi poroci mogu biti samo slučajno takmičarski. Ohol čovek se ne zadovoljava onim što poseduje, zadovoljan je tek kad poseduje više od drugih. Kažemo da su ljudi oholi zbog svog bogatstva, svoje pameti, dobrog izgleda, ali to nije istina. Ljudi su oholi ako su bogatiji, pametniji ili zgodniji od drugih. Kad bi svi bili jednako bogati, pametni i lepi, čovek ne bi imao razloga da bude ohol. Takvim nas čini upoređivanje - zadovoljstvo dolazi od spoznaje da smo iznad drugih. Religiozni ljudi imaju pravo: oholost je glavni uzrok bijede svakog naroda i svake porodice, otkad je svijeta. Drugi poroci mogu ponekad ljude zbližiti. Čovek se može sprijateljiti i dobro se zabaviti u društvu pijanaca i bludnika. Ali oholost uvijek znači neprijateljstvo. Ona je suština neprijateljstva. To je neprijateljstvo ne samo među ljudima, nego i između čoveka i Boga. Bog je u svemu neizmerno veći od nas. Sve dok ga tako ne shvatite i dok ne shvatite da ste u upoređenju s njim beznačajni, nećete ga uopšte poznavati. Sve dok ste oholi, nećete moći upoznati Boga. Ohol čovek uvek potcenjuje drugoga, na njega gleda s visine, pa je jasno da ne može videti nešto što je iznad njega. Sad nam se postavlja jedno dosta čudno pitanje. Kako to da ljudi koji su očigledno oholi govore da veruju u Boga, i još se smatraju religioznim? Bojimo se, da takvi poštuju pogrešnog boga. Teoretski priznaju da u odnosu prema njemu nisu ništa, ali u stvarnosti misle da on posebno drži do njih i smatra ih daleko boljima od običnih ljudi. Dakle, daju mu sitnicu svoje umišljene poniznosti, a iz toga izvlače obilato oholost u svom stavu prema drugima. Pretpostavljamo da je Hristos mislio upravo na takve ljude kad je rekao da će neki pričati o njemu, i u njegovo ime izgoniti đavole, ali njima će on na kraju reći da ih nikada nije poznavao. Svaki od nas, u svakom trenutku svog života može zakoračiti u ovakvu smrtonosnu zamku. Srećom imamo pouzdanu provjeru za to. Kad god osetimo da smo zbog našeg religioznog života i davanja drugima izuzetno dobri, čak bolji od drugih - tada možemo biti sigurni da nama Bog ne upravlja. Bog je s nama ako smo u stanju da potpuno zaboravimo na sebe, i kad sebi ne pridajemo neki izuzetni značaj. Strašno je što se najgori od svih poroka može kradom uvući u samo središte našeg života. Drugi, manje opasni poroci, dolaze od Sotone, koji se koristi našom prirodom koja je postala slična životinjskoj. Međutim, oholost nema nikakve veze sa životinjskom prirodom. Ona je duhovne prirode, pa je, prema tome, daleko podmuklija i opasnija. Iz istog razloga oholost se često može upotrebiti za savladavanje manjih poroka. Učitelji, ustvari, vrlo često koriste oholost učenika ili kako to oni kažu samopoštovanje, kako bi ga naveli da se pristojno ponaša. Mnogi ljudi su savladali kukavičluk, požudu ili naglost, uveravajući sami sebe da su ti poroci ispod njihovog dostojanstva - dakle, pomoću oholosti. A Sotona se raduje. Sasvim je zadovoljan našom čednošću, hrabrošću i samosavlađivanjem, ukoliko je to posledica diktature oholosti u nama. Isto tako bio bi zadovoljan da vas izleči od prehlade, a za uzvrat da vam nanese rak. Oholost je duhovni rak koji razjeda samu mogućnost postojanja ljubavi, zadovoljstva, pa čak i zdravog razuma.