RUDAR 7's video: JOVAN SIMENDI 46 -SIMENDA 30 09 2000

Jovan Simendić Simenda, još jedan iz plejade koja se naziva stara garda, blizak prijatelj Gorana Vukovića, Željka Ražnatovića i Đorđa Božovića Giške, ubijen je u svom restoranu "DŽuboks" u Ulici Vuka Karadžića (30. septembar 2000). Po mnogo puta viđenom scenariju u Beogradu, 2000. godine, u strogom centru grada, u svom kafiću ubijen je Jovan Simendić, poznatiji po nadimku simenda. Za anjega su mnogi tvrdili da je važio za čoveka koji mnogo zna, jer je mnoge pokojnike lično poznavao i sa mnogima se družio, ali je isto tako bio bez ikakvog zatvorskog pedigrea, toliko bitnog za respekt i poštovanje na ulici. Pa ipak, Simenda je godinama gradio imidž poznatog čoveka, koji se ponajviše u životu družio sa voždovčanima... Iako nikada niko nije njegovo ime vezivao za pređašnje krvave događaje, važio je za izuzetno opreznog čoveka. Od malena družio se sa mnogim poznatim momcima sa ulice. Nije imao nikada harizmu vođe, ali je uvek bio tu, deo pojedinih ekipa koje su u svoja vremena uživala poštovanje i respekt. Vremenom njegovi stari prijatelji su ginuli, a on je ostajao kao nemi svedok mnogih teških vremena... Samo oni stariji se prisećaju kada ga je Ranko Rubežić upucao u nogu, od čega su mu ostale trajne posledice. Bio je veliki prijatelj i sa Radojicom Nikčević. Mnogi tvrde kako je bio prvi koji je stigao na mesto ubistva svoga prijatelja... Dosta vremena je provodio u druženju sa Voždovčanima, još iz vremena Gorana Vukovića, pa su ga mnogi smatrali i delom njihove ekipe. Bez obzira što se njegovo ime nikada nije spominjalo ni u jednom krvavom obračunu na beogradskom asfaltu, vodio je vrlo oprezan i proračunat život! I pored toga, vremenom njegovo ime je ipak u nekim krugovima dobijalo na značaju... Kretao se u samo svom društvu i po "proverenim" mestima! Pa ipak, svojevremeno je bio "na nišanu" čoveka koga je dobro poznavao. I to bez nekog posebnog razloga. Možda čak i zbog neke prepirke, verbalnog duela... Svojevremeno, Bojan Petrović je uživao da ga "pecka" govoreći sve i svašta o njegovim dojučerašnjim prijaaaateljima. Simenda bi ga samo hladno gledao i odmereno odgovarao u stilu "nije baš tako i nisi baš u pravu..." Naravno, skoro uvek je bilo reči o njihovim tobožnjim zajedničkim prijateljima, koje su, istina ne zadugo, ali ipak nadživeli! Mnogi tvrde da se simenda nikome nije zamerio da bi mu radio o glavi! Iskustvo druženja na ulici bilo je za njega presudno da ne pogreši... Pa ipak, ubijen je u isplaniranom napadu, dok je sedeo u svom tek otvorenom kafiću! Činjenica da ga je ubica oslovio pre pucnjave sa "Jovo!", samo ukazuje da je verovatno ubistvo naručeno i da ga možda ubica i nije poznavao! Koji tren pre toga usledio je telefonski poziv, ali dok je stigao do slušalice za šankom, veza je namerno prekinuta... To je bila prva provera... Druga, oslovljavanje i odmah pucanje... Nemanja Popović (37), osuđen je u Okružnom sudu na 13 godina zatvora zbog ubistva Jovana Simendića Simende (46), pripadnika stare garde beogradskih žestokih momaka, 29. septembra 2000. godine u kafiću „Džuboks“. Međutim, Popović će u zatvoru provesti 15 godina jer mu sud izrekao jedinstvenu kaznu od 15 godina, pošto je pre dve godine već osuđen na 13 godina robije zbog učešća u ubistvu Vladimira Vojvodića Vojvode (23) i Damira Prkića, 1. novembra 1993. u Požeškoj ulici na Banovom brdu. Naime, u vreme izvršenja krivičnog dela, maksimalna kazna bila je 15 godina. Sudija Marina Anđelković je izjavila da sud nije poverovao odbrani okrivljenog da u vreme Simendinog ubistva nije bio u Srbiji. - Sud nije poverovao da ste bili u Milanu. Poklonili smo veru izjavama svedoka koji su vas prepoznali kao izvršioca. Motiv ubistva nismo utvrđivali, ali ga vi znate-obratila se sudija optuženom. - Meni je sve jasno, ali vi ste u zabludi - uzvratio je Popović. Inače, prepoznavanju u Okružnom zatvoru, u februaru 2006. Simendićev brat i jedan od nekadašnjih radnika kafića označili su Popovića kao čoveka koji je pucao u Simendića. Pričalo se da je pucao je iz dva „tetejca“, držeći ruke ukršteno. Ubijeni Vojvodić slovio je za momka bliskog okruženju Željka Ražnatovića Arkana. Simendić se družio sa Goranom Vukovićem Majmunom, Đorđem Božovićem Giškom, ali i Ražnatovićem. Popović je tokom suđenja za ubistvo Vojvodića i Prkića, koje je trajalo skoro dve godine, dva puta pokušao da pobegne iz beogradske Palate pravde. Suđeno mu je odvojeno od saučesnika, Dejana Simića i Ivana Žunića, koji su osuđeni takođe na po 13 godina. Popović je sa Simićem i Žunićem 1. novembra 1993. u marketu „Ferum“ na Banovom brdu pucao u Vojvodića i Prkića. Od 16 ispaljenih metaka tri su završila u telu Vojvodića, a pet u Prkićevom. Utvrđeno je da je pucano iz „tetejca“ i dve „duge devetke“. Popović je uhapšen u Italiji, po poternici koju je zbog ovog ubistva raspisao beogradski Okružni sud. Ekstradicioni pritvor mu je određen 4. maja 2004, a izručen je 9. novembra 2005, pošto je u Italiji odležao kaznu zbog tamošnjih nedela.