mixonski's video: Beogradski Sindikat - Deo proslosti

Beogradski Sindikat - Deo proslosti Katana Masamune zadenuta je za pojas pored nje Vaki-zacsi, ostre ivice na gore dusa majstora u celiku, kovanom i kaljenom sad prebiva u koricama navostenim crnim voskom S' kolena na koleno, meni pripala je cast da odavno sluzim putu koji vodi mac koji vodi sebi, koji vodi zemlji koji vodi prirodi, koji vidi se u svemu Da sa macem budem jedno onaj koji sluzi na rukobranu orao koji oko zmije kruzi simbol moga klana, simbol moje vestine simbol umetnosti, borbe i njene sustine U zaklonu pod nadstresnicom napustene kolibe sklupcan sedim cekam nevreme da se stisa pogledom prelazim preko citave doline visoko sam u brdima, u kraljevstvu mira Magla se podigla kao niski oblak i sve je mutno, kao naslikano vodenim bojama misli su mi rastrzane, i trudim se da ih slozim dok kisa dobuje po daskama, i grmljavina prolama Na putu sam ka hramu gde sam cuo da sluzi Monah koji uci strpljenju, vrlini duha posle duela sa ucenicima ako ostanem na nogama dozvolice mi da njegovo ucenje poslusam Vec godinama lutam bez krova nad glavom u potrazi za istinom koja ublazila bi nemir i ne verujem, stvarno, u monahovu pricu ali idem da se suprotstavim coveku meni ravnom Ako se ispostavi, ko sto verovatno hoce da je samo folirant koji obmanjuje slabije necu ni sekunde zastati da pomislim pre nego sto mu drvenim macem glavu razbijem Vremena su takva da ljudi traze utehu a lukavi to, naravno, izvrcu u svoju korist svestan sam da sve sto radim i nema neku poentu barem ne onako, na prvi pogled Oluja se smirila i kroz oblake na horizontu duga izviruje i sunce je prati vreme je da nastavim dalje svojim putem i ovo mesto i trenutak se potrudim da zapamtim Kisa prestaje, sunce se probija kroz oblake zadnja kap oznacice pocetak borbe opake cujem brojne korake, neprijatelj me okruzuje sedim mirno, iako opasnost preti svom silom Napetost u vazduhu sece moja ostrica borba pocinje, katana je van svojih korica u odbrani kao devica, u napadu kao besan tigar mac poput cetkice nataknut kao slika Ali ne unistavam, vec stvaram, moje ulje, moje platno njihova krv nije stvarna al' vredi kao suvo zlato oplemenjujem svoju dusu sada beskrajnim bogatstvom ispred mene prostranstvo, sve vidim tako jasno Kako boriti se bez borbe, sukobiti se bez oruzja kako do vrha stici jednim skokom iz podnozja ovo je borba srca i uma, odraz zivota jednog Soguna u sluzbi neba i zemlje, moja vera je moja kruna Vise nema samuraja, niti pravih gospodara zato postao sam Ronin, drumski razbojnik, sakal trazim izgovor dok pljackam, ali srcu nema spasa samo tuzna pesma frule osramocenog zmaja U nocima bez sna iz straha jurim mesec iza oblaka da ga upitam za savet i za razlog sto postojim odavno katane se ne bojim, al' se plasim zaborava van Busida, junastva, samo ljustura sam izumrla Ponekad podelim zalogaj sa monahom u prolazu pustim planinski vetar da me miluje po obrazu gledam, pcele piju nektar iz tresnjevog cveta sama pomisao na Djoz tada mnogo manje smeta Prvi koraci deteta u izucavanju Kenda vracaju me u vremena kad mi volja bese ko stena doba hrabrih Soguna, ratova i buna kad je ime moga klana bilo postovano svuda Meditaciji se vracam, duboko disem, tonem u san sanjam kristalno jezero, iz njega uzdize se hram detinji osmesi, okicene Dzunke i darovi hodocasnici, zene, starci, seljaci i ratnici Cekam red u povorci da me svetlost prigrli udarci Gonga topot koraka su prikrili u zvezdanoj postelji na kraju dana se opustim slusam zveckanje Furina, u carstvo mira odlazim Dva dana metlanja hrama ruke pune rana od cupanja korova klecim na srci pored stuba srama od sunca izgoreo daleko od hlada borova Ja, Samuraj-ubica stotine lordova al' u gnezdima orlova, u planini mi misli, daleko od bolova u sumraku hodam, povorka monaha svod nebeski posmatram, u svim stvarima je poruka Crveni disk bez oblaka, ja, Samuraj bez poraza s tresnjinog drveta procvet'o pupoljak u molitvi sam nasao dugo ocekivani povratak monaski red, lotosov cvet, polen i med skupljam za lek Ja, Samuraj, sto pokorio je svet predah uzimam tek da gledam leptirov let dok posmatram ponosnu bitku vetrova i krosnji pred sobom ja, Samuraj, u svecanoj nosnji Na platnu mozaik za koji su mi trebali dani farbao pa slagao pirincana zrna ja, Samuraj, sto je nosio krunu onda sedeo dugo, onda cekao oluju da raznese sve stvari materijalne jer su prolazne, zato ostavljam svet Ja, Samuraj, sto samuraj bio je sada odlazim, ali se ne okrecem